foss_banner

Ejbre

Linux magazin

Zašto je paket menadžer najvažnija stvar za Linuksaše?

Najveća greška koju korisnici Linuxa prave prilikom izbora distribucije koju će koristiti je to što im je glavni kriterijum desktop okruženje distroa. Jer, najveća razlika između distribucija je zapravo paket menadžer koji ona podržava, a koji predstavlja softversku podršku za aplikacije. Dakle, paket menadžer je distribucija aplikacija koje koristite na računaru.

package_managers

Pre pojave paket menadžera, softveri su se prenosili preko FTP-a ili mejla, a instalacija se odvijala preko GCC-a ili neke druge vrste C kompajlera. Zatim se u kompajler unosila skripta, pa bi se instalacija vršila u terminalu. Paketi su stvoreni da bi uprostili proces distribucije, instalacije i pokretanja aplikacija, kao i njihovih apdejta. Nekoliko porodica Linux distribucija su zajedno stvorili formate paketa.

Najkorišćeniji formati paketa su:

  • .deb: paket format koji koriste Debian, Ubuntu, Linux Mint i nekoliko njihovih derivata
  • .rpm: paket format koji koriste Red Hat, Fedora, SUSE i nekoliko manjih distroa
  • .tar.xz: iako predstavlja samo kompresovani tar fajl, to je format koji koriste korisnici Arch Linuxa, Manjara itd.

Pre pojave smartfona, ideja o postojanju softverskog repozitorijuma je bila teško prihvatljiva od većine korisnika računara koji nisu imali dodira sa Linuxovim ekosistemom. Tek se ekspanzijom pametnih telefona prihvatila ideja o postojanju softverskih ,,prodavnica” gde ćete preuzeti i instalirati aplikaciju. Softverski repozitorijum je, dakle, centralizovana lista svih dostupnih softvera za neki repozitorijum za koji je sistem konfigurisan. Tako, na primer, Manjaro koristi aurman, Fedora koristi YUM, Ubuntu koristi APT itd.

Paket menadžer za Debian porodicu Linux distribucija je dpkg, Red Hat je stvorio paket menadžer RPM, Arch Linux ima Pacman, openSUSE koristi Zypper, Portage je PM za Gentoo itd.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *